Ja cu ti reci sve ono sto se plasis i da pomislis, kamoli priznas…

Ja cu ti reci sve ono sto se plasis i da pomislis, kamoli priznas.
Znam koga sanjas, znam ciju poruku cekas, znam od koga bezis. Znam ciji broj okrenes hiljadu puta, al’ nikako da smognes hrabrosti da ga i pozoves, znam kome otkucas poruku pa izbrises, pa sve ponovo. Znam cije ime nosis u srcu, ko ti je najveci bol, ko je zena zbog koje se plasis da volis ponovo. Opet bi da pobegnes, zar ne? Samo sto ne mozes od sebe pobeci, ma koliko bezao od te jedne zene. Znas na koga mislim, zar ne? Ona nije kukavica, nije slabic, kao ti. Ona sme da kaze sta oseca, ona se ne zavlaci u “misju rupu” samo da njena osecanja ostanu tajna. Ona nije kao ti – kukavica. Ali, bezi, sto dalje, i sto pre. Nemoj slucajno da se osvrnes, nemoj slucajno da krenes pa da napravis korak nazad, tad – kad ponovo krenes od nje. Jer, evo kunem ti se, imas njenu rec, ako napravis korak napred i resis da sve prekines pre nego sto je stvarno ponovo pocelo, pa shvatis da ne mozes bez nje i javis joj se – poslace te do djavola i naterace te da se kajes i proklinjes dan kad si se rodio i dan kad si nju sreo. Izvoli, bezi, glavom bez obzira, ona nije jedna od zena koje ce te juriti i moliti da stanes, pricati da im se vratis…Njen je ponos cudo, a o inatu da ne pricam. Ne igraj se sa njom, ni ne pokusavaj, ona ti to nece dozvoliti. Budi iskren i priznaj da te ona drzi u saci, i da ima tvoje srce na dlanu… Nece te ona juriti, nece uciniti prvi korak ( ne zato sto ne sme, vec zato sto hoce da bude dama, jer joj treba muskarac a ne kukavica), ona ce stajati u mestu i cekati tvoju reakciju. Krenes li od nje, nece te zaustavljati makar joj srce puklo istog trena, ali krenes li pa ipak resis da se vratis – zazalices. Naterace te da shvatis zasto je jedina koju zelis. Zasto se najezis kad joj cujes glas, zasto zbog nje, prokleta bila, ponovo pijes, bezis od sebe i trazis utehu u lakim zenama. Naterace te da je pozelis vise no ikad. Da izgubis razum ponovo, zbog nje, kao sto si ga pre gubio. Da shvatis da je jos ona jedna jedina protiv koje ne mozes, pred kojom gubis snagu, pred kojom si samo dete zeljno ljubavi i muskarac koji bi je tako rado stegao uz sebe i grlio je dok napolju veje sneg, ili pljusti kisa. Ne igraj se sa njom, ona je tu igru odavno presla, izgubices. Ja cu ti reci cega se plasis, sta krijes i od sebe samog… Stace to u cele dve reci: VOLIS JE.
I bas zato sto je volis, protiv sebe ne mozes. Mrzis kad je nema, mrzis kada je tu. Mrzis sto je volis, mrzis, al’ protiv ljubavi prema njoj uzalud se boris.
Dejana.

Ne ocekuj od onog sto te danas slagao da ti sutra kaze istinu..

Ne ocekuj od onog sto te danas slagao da ti sutra kaze istinu. Ne ocekuj od onog sto ti je danas ledja okrenuo sutra da ti se nadje kada ti bude tesko. Ne ocekuj od varalice da bude postena, ne ocekuj od loseg coveka da se promeni. Ne ocekuj da te onaj ko te jednom izdao nikada vise ne izda, jer lazov ostaje lazov, jednom izdajnik je uvek izdajnik. Ne ocekuj da te sutra voli onaj ko te danas povredio i slomio, i da ti danas polomljeno srce ikada vise kuca kao novo.

Ne dopustam da mi se mesaju u zivot …

Ne dopustam da mi se mesaju u zivot. Kad mi je najteze, kad me najvise boli, kad mi sve ladje potonu – sama sam. Kad dozivim razocarenje, kad do dugo u noc ne mogu da zaspim – sama sam. Kad izgubim veru u sve – sama sam, a sve i da u tim situacijama imam nekog pored sebe – retko ko moze stvarno da me razume. Zato, ne dopustam mesanje u zivot. Kad mogu sama da preguram sve, da sve izdrzim i prebolim, mogu sama i da odlucim o svemu. Kad nemam nekog da mi bude tu u bolu, ne treba mi vala ni da je sa mnom u sreci. Ne dopustam da mi se mesaju u zivot, jer svoje racune sama placam, i zbog svojih gresaka sama ispastam.

Nije sramota pasti, nekad te zivot toliko jako udari da jednostavno ne mozes da ostanes na nogama, da dotaknes dno. .

Nije sramota pasti, nekad te zivot toliko jako udari da jednostavno ne mozes da ostanes na nogama, da dotaknes dno. Nije sramota biti slab, ni plakati, niti pozeleti da dignes ruke od svega… Nije sramota doziveti poraz, svi smo mi ljudi, ranjivo nam je srce, a nekad nam rane i telo. Nekad te zivot toliko slomi da nemas vise snage da se boris i to je apsolutno normalno, samo dokaz da si covek, da si ziv, da imas emocije, da te boli, da si covek sa srcem i dusom, da nisi robot, da umes da osecas, da zelis, da volis… Nije sramota biti razocaran, ni biti izdan, ni zavoleti pogresnu osobu. Sramota je biti skot, biti djubre, graditi svoju srecu na tudjoj nesreci…Sramota je biti lazov, varalica, sramota je imati prljav obraz, nije sramota imati prljave ruke od teskog posla kojim prehranjujes najmilije… Nije sramota pasti, nekad zivot resi da te jako udari, da padnes i boris se da ustanes, sramota je biti los covek, ali nikada nije sramota biti dobar covek, i imati dusu koja ume da voli, oseca, place i pati!

Svakoj zeni treba muskarac koji ce biti sa njom zbog njenog karaktera, zbog njene duse, a ne zbog njene lepote!

Svakoj zeni treba muskarac koji ce biti sa njom zbog njenog karaktera, zbog njene duse, a ne zbog njene lepote! Svakoj zeni treba muskarac koji nece samo gledati njene obline, koji nece “izgubiti glavu” za njenim telom, vec ce iskreno zavoleti njeno srce! Svakoj zeni treba muskarac kome ce biti najlepsa u pidzami, kome nece najvaznije biti da je ona uvek doterana, vec da je srecna! Svakoj zeni treba muskarac koji ce je cuvati i paziti, kojem nece biti najvaznije njeno telo, njene usne ili kosa, vec njena dusa, njene oci! Svakoj zeni treba muskarac koji nece mariti ima li ona zenske obline vec ima li karakter, ume li da voli! Svakoj zeni treba muskarac kojem nece biti najvaznije da li je ona zgodna i privlacna vec da li je iskrena, da li je verna, da li ga iskreno voli i da li ume za njegovu srecu da se bori!

Nije problem oprostiti, problem je sto znas da ce se ponoviti..

Nije problem oprostiti, problem je sto znas da ce se ponoviti…Da price poput izvini, necu nikad vise kod nekih osoba jednostavno su samo recene reda radi, ne vrede…Da ce biti drugog puta, pa ako oprostis drugog, onda i treceg i tako u nedogled…Nicije srce nije kamen da moze sve to da izgura, izdrzi, podnese, i da tera dalje kao da se nista nije desilo. Nije budala onaj koji prasta, on obicno i voli, ali dozvoljava da ga prave budalom… Mogla bih da ti oprostim, znas…Evo sad, ove sekunde, ali necu. Ne zasluzujes. Dovoljno sam inteligentna da znam da ce se opet desiti, a da ja srce nisam nasla na putu pa da ti dam odresene ruke da po njemu gazis…Neka, hvala lepo. Dalje cu ja sama, znam i kako, znam i gde. Ali, ako ti je bas stalo do tog oprostaja, evo, dajem ti ga, oprastam, ali ne zaboravljam. I sto je jos vaznije, ne dam ti priliku da opet uradis isto. Za takve kao ti u mom zivotu nema mesta,
a sve i da ga ima, takvi kao ti mi ne trebaju, ma koliko ih volela. Jebes ti ljubav zbog koje patis, dragi moj, i onu koja te tera da places, jer bih ja radije nekog zbog koga cu da se smejem.

Da, mozda cu vec sutra biti njegova. I on ce me zvati najlepsim imenima prozetim ljubavlju…

Da, mozda cu vec sutra biti njegova. I on ce me zvati najlepsim imenima prozetim ljubavlju. Grlicu ga i mozda ce jedan deo mene biti srecan u njegovom narucju.Mozda cu ga i zavoleti, makar onoliko koliko je dovoljno da mu pripadam. Da, mozda cu vec sutra biti njegova, ali necu zadrhati na pomen njegovog imena, necu pozeleti da vratim vreme i nece zablistati suze suze u mojim ocima kad me nesto na njega seti…
Necu znati njegovu omiljenu boju, i necu zeleti ocajnicki njegov dodir kao sto sam zelela tvoj. Necu zadrhtati kad pomislim da je on od neke nepoznate osobe, i necu, mozda, cak ni zaplakati kada ga vidim tuznog..Ne, verovatno nikad vise necu osetiti sve ono to sam prema tebi. I verovatno me niciji oprostaj nece zaboleti kao tvoj. Nikada njega necu zvati ljubavi, nikada njegov dodir nece moci da zapali mi kozu i da me njegov poljubac dovede do ludila.Nikada nijednog necu voleti kao tebe.Vreme je moj najveci neprijatelj, prolazi i ostavlja oziljke. Zaborav ne dolazi ni ako se molis…
Zaklela sam se, vise ti se necu javiti, zaklela sam se, pusticu te da budes bilo ciji. I zaklela sam se da nikada neces saznati istinu i uveriiti se kako mi je bilo, koliko sam jedva ziva posle svega…Jer, jos me boli cinjenica da je moje voljeno napustilo nasa zajednicka mesta. Da, mozda cu vec sutra biti njegova, i on ce me zvati svojom srecom i najlepsom na svetu…Da li je greh ako ne budem mogla da uzvratim njegova osecanja? Ako ga budem volela jednom polovinom srca, jer ce druga zauvek pripadati njemu…
Da li je greh ako ga ponekad prevarim sa tobom u mislima,bez ikakvog fizickog dodira? Neka oprosti mi Bog, i taj nepoznati covek, koji ce me mozda voleti jace nego ja tebe. Mozda ce me i nauciti zaboravu, ko zna?
Znam samo da necu nikad zadrhtati na pomen njegovog imena, i da necu zeleti da znam njegovu omiljenu boju…Znam da mu necu posvetiti najlepse stihove i pisati ovakve reci koje vode do beskraja?
Bicu njegova.I voleti ga, makar malo. Kao tebe nikada. To je ljubav koja boli koja se dogodi jednom. Koja ostavlja oziljke, koja se desi jednom, koja te povredi, nauci ljubavi, usreci, razocara, sve u jednoj recenici, u jednom osecaju…Ljubav kojoj ne mozes da odolis i koja se desi jednom, a koju pamtis dok si ziv. Koju nikada ne prebolis. Koja te vecno dokrajci….

Prave ljude u zivotu retko sretnes, al’ se za njih za sekundu vezes i budes zahvalan Bogu…

Prave ljude u zivotu retko sretnes, al’ se za njih za sekundu vezes i budes zahvalan Bogu, sudbini, nebu, u sta god verujes, sto su usli u tvoj zivot, sto ih imas, sto imas kome da se pozalis, sto ima ko da te nasmeje. Retko tim ljudima kazes koliko su ti vazni, i koliko ti je, zapravo, stalo do njih, pa oni neretko misle da uopste nije….
Zato, ovaj status posvecujem pravim osobama u mom zivotu, pravim prijateljima, ljudima koje volim.
Hvala vam sto postojite!

Ona te ima, a nije ni svesna da si vise moj nego njen, iako spava u tvom krevetu…

Ona te ima, a nije ni svesna da si vise moj nego njen, iako spava u tvom krevetu. Nije svesna da mene sanjas, da je tvoj dodir lazan, da nju grlis dok mene zamisljas. Ona te ima, njoj pozelis dobro jutro, nju ljubis za laku noc, a mene volis. Nisam ja ljubomorna na nju, ja tu zenu, pravo da ti kazem, zalim…Jer ne zna da mene nisi zaboravio. Jer ti je uteha, jer si sa njom, jer ces mozda da je ozenis, a onda, ako ti rodi cerkicu, da joj das moje ime. Osetice ona jednom na svojoj kozi kako je biti prevaren, samo sto si, eto, mene prevario jednom, iz dosade, zbog alkohola, a nju ces varati ceo zivot…Sa zenom koju volis, a koju nemas, sa zenom koju zelis a koju cak i ne vidjas. Sa mnom….

U zivotu ti cesce pomognu stranci, nego oni od kojih najvise ocekujes pomoc…

U zivotu ti cesce pomognu stranci, nego oni od kojih najvise ocekujes pomoc. Oni kojima se ti nadjes kada im zatreba obicno imaju pametnijeg posla i precih stvari od toga da ti izadju u susret. A stranci, ljudi koje vidis par puta u zivotu, te prijatno iznenade kada ti ucine uslugu i dokazu da na ovom svetu zaista postoje dobri ljudi, i ljudi koji mare za druge…. Na kraju svih krajeva obicno shvatis da oni koje najvise volis imaju najmanje vremena za tebe, i oni kojima najvise verujes najbrze dokazu da to poverenje nisu zasluzili!

Lepo ti je rekla da ce jednom biti kasno. Nasmejao si se….

Lepo ti je rekla da ce jednom biti kasno.
Nasmejao si se.
Upozorila te je.
Zelela paznju, ljubav, postovanje.
Cekala poruku za laku noc.
Nikada je nisi prvi poslao.
Rekla je da nece trpeti lazi.
I dalje si lagao.
Da ti nece prastati prevaru.
A ipak si varao.
Da zeli tvoju blizinu.
Pustao si je da bude sama.
Rekla je da te voli.
Rekao si joj da se ponasa kao dete.
Rekla je da ce otici.
Rekao si ne mozes ti bez mene.
Ironicno.
Uradila je to. Otisla je.
Sad je zelis nazad.
Sad ti kazes volim te, a ona tebi da se ponasas kao dete,
sad ti kazes da zelis njenu blizinu, a ona da vise nemas pravo na nju.
Upozorila te je da ce jednom biti kasno.
Sad se ona smeje umesto tebe.
Jer si kasno shvatio sta si imao.

Dejana.

Rekli su ti da meni nije stalo. Da te ne volim…

Rekli su ti da meni nije stalo. Da te ne volim. Pricali ti najgore o zeni koja te iskreno volela. Koja je uvek bila tu. Koja ti je uvek nesebicno dokazivala svoju ljubav. Verovao si im na rec, a ne mojim delima. Poverovao si u lazi. Posumnjao u iskrenu ljubav. E sad, kad znas da su svi oni bili samo sebicni lazovi koji su nam samo zeleli zlo, a da je moja ljubav bila iskrena, sad mene zelis nazad. Kasno, prekasno. Eto ti sad oni, tvoji “verni” prijatelji, koji su te lagali, a kojima si verovao. Nemoj mene iskrenu traziti ponovo, jer mi nisi verovao onda kada je trebalo!

Sto me zoves sada kada imas nju? Sto se raspitujes jesam li sama, sto imas potrebu da znas sta radim?

Sto me zoves sada kada imas nju? Sto se raspitujes jesam li sama, sto imas potrebu da znas sta radim? Sto svaki dan proveravas moj profil, sta te to vuce kada kazes da ti nije stalo? Sto bas meni “slucajno” posaljes poruku kao namenjenu njoj, sa sve neznim recima? Hoces malo da me napravis ljubomornom? Sto, kada si ti zauzet decko? Sto kada se napijes izgovaras moje ime pred drugovima? Zar se ne secas da si mi rekao da si me zaboravio i da ti nista ne znacim? Hoces li da te podsetim na te reci, ili bi radije da ti dokazem da nisi ni blizu toga da me zaboravis? Mogu ja sa njim da prodjem kraj tebe, nasmejana i srecnija nego ikada…Tebi je ionako “svejedno”, zar ne?

Jednom sam verovala. I taj kome sam verovao se potrudio da mi dokaze da mi je to zivotna greska…

Jednom sam verovala. I taj kome sam verovao se potrudio da mi dokaze da mi je to zivotna greska. Jednom sam dala srce na dlanu, celu sebe, bezuslovno. Volela do neba i nazad, svim bicem, svim srcem. Taj neko to nije cenio. Naprotiv. Nije mu puno trebalo da cisto srce prepuno ljubavi polomi na milion komadica. Jednom sam cutala. Trpela. Cekala. Prastala. Nadala se. Nije vredelo. Tada sam, definitivno, ubila deo sebe. Vise ne cutim, ne cekam, ne prastam. Vise ne verujem svakome, sad mi je tesko prici, tesko me je nasmejati, kamoli imati. Srce mi je zivo, jos kuca, ali sa pola snage. Nije vise jako kao nekad, ali sad ga ne dam nikome. Ma, ni u snu, da mi ga opet neko polomi, da ga opet neko gazi, omalovazava, vredja. Jednom sam verovala. I necu nikad vise. Opekla sam se previse, a ja kad se jednom opecem, toj vatri vise ne prilazim. Vatri koja se zove ljubav. Ili prijateljstvo. Kako god. Ono sto pukne, vise ne lepim. Jer, taman ga zalepila savrseno, uvek ce ostati onaj jedan komadic koji strci…Isto ti je sa mojim srcem. Kuca, zivo je, ali eto…Nikad vise kao nekad. Sve i da hoce, ne dam mu. Jednom mu je bilo dovoljno da ga izdaju. Nece nikad vise.

 

 

Moze ona jos hiljadu noci provesti kraj tebe, moze biti pred zakonom tvoja zena…

Moze ona jos hiljadu noci provesti kraj tebe, moze biti pred zakonom tvoja zena, mogu je tvoji zvati “kceri” ili “snajo”, ali ja znam kome si ti poklonio svoje srce. Znam kome ZAISTA pripada druga polovina tvog kreveta, znam ciji si pred Bogom. I znas sta jos znam? Da to sto oboje zelimo nista ne vredi…Jer, jbg, nije bilo sudjeno.